Znanje – treći faktor ekonomije
U vremenu ubrzanog tehnološkog napretka – u ekspanziji interneta, kada prosečan korisnik samo na Google pretraživaču ima na raspolaganju preko šest milijardi stranica ispunjenih informacijama, najrazvijenije zemlje sveta okrenule su se putu razvoja obrazovanja. Te zemlje prve su uvidele da, pored rada i kapitala, znanje postaje treći faktor ekonomije.
Ako ste roditelj, sigurno ste svesni ove tranzicije i činjenice da trenutni obrazovni sistem ne stiže da prati ubrzan razvoj ekonomije. Ranije se moglo odlučiti za buduću karijeru u ranim godinama i porodica je znala kako da usmeri dete za dalje školovanje kako bi steklo neophodna znanja i veštine za određeno zaposlenje. Međutim, danas se opisi zanimanja toliko brzo menjaju da roditelji ostaju zbunjeni i ne znaju šta im je činiti. Samim upisom na fakultet – ništa se ne rešava, jer zanimanje koje student odabere može se većinski transformisati dok stigne do završetka školovanja, a nije isključujuće i da se potpuno ugasi potreba za istim, a samim tim i odabrani smer.
Iz tog razloga, stručnjaci iz oblasti obrazovanja ukazuju na značaj razvoja veština koje će pomoći novim generacijama da se što bolje snađu u ovakvoj ekonomiji, a te veštine su:
Iako su rezultati koje naša deca postižu na PISA testovima prema nekim viđenjima razočaravajući, oni na svetskom nivou ne spadaju u loše. Javni sistem školovanja u Srbiji ipak radi na unapređenju i poboljšanjima, kako bi postao što efikasniji. Što se tiče fakultetskog školovanja, poslodavci i dalje više vrednuju diplome državnih fakulteta, ali je i pored svega toga prisutna činjenica da javno obrazovanje u Srbiji nije dovoljno. Iz tog razloga, prisutna je potreba sve većeg broja roditelja koji se još na vrtićkom nivou odlučuju za privatne ustanove.
Trenutno u našoj zemlji postoji 9 osnovnih privatnih škola, jedna muzička i 55 privatnih srednjih škola i gimnazija. Iako pripadaju privatnom sektoru, Ministarstvo prosvete nadzire rad ovih škola.
Privatne škole imaju prednost u tom smislu što mogu same da kreiraju plan i program, a uz to je i povećana šansa za kreativnu nastavu, dok je javno školstvo opterećeno sporošću mehanizma promena, manjkom finansija i sveukupnom apatijom nastavnog osoblja.
Ako u budućnosti svoga deteta vidite elitno obrazovanje na prestižnim ustanovama poput: Oksforda, Berklija, Prinston Univerziteta, Stenforda, Harvarda, Vilijamsa i druge, evo šta bi trebalo da znate:
Iako mnogi roditelji smatraju da je finansijski status presudan za školovanje na ovim fakultetima, istina je da su najbitnije lične karakteristike budućih učenika. Te karakteristike obuhvataju samo predznanje budućeg studenta, ali je na velikoj ceni i društveni aktivizam, tako da se prednost daje kandidatima koji se na neki način bave akcijama koje podstiču boljitak zajednice, bilo da li je u pitanju humanitarni rad, volontiranje, promocija nauke, kulture i slično. Što se samih finansija tiče, većina prestižnih fakulteta daje stipendije koje pokrivaju troškove samog školovanja, ali i džeparac za studente. Takođe, Ministarstvo Srbije redovno raspisuje konkurse na kojima kandidati mogu da osvoje razne stipendije i kredite za školovanje u inostranstvu. Bavljenje sportom je takođe veliki plus, pogotovo ako kandidat spada u uspešnije sportiste. U tom slučaju kandidat ima odlične šanse da dobije neku od prestižnih stipendija.
Generalna praksa je da se do prestižnih fakulteta lakše dolazi, ako se pohađaju srednje škole i pripremni kursevi koji su povezani sa željenom ustanovom. Ukoliko ste zajedno sa detetom odlučili da aplicirate za neku od prestižnih stipendija na ovim fakultetima, imajte u vidu da ćete sa pripremama za prijem morati da otpočnete minimum godinu dana. Potrebno je vreme da, kada se odlučite za određenu ustanovu, istražite koje sve uslove morate da ispunite, kao i šta je sve neophodno prikupiti od papirologije. Upisne procedure za škole u inostranstvu su veoma zahtevne. Zahtevaju pripremu jezika i polaganja zvaničnih ispita, zatim brojnu papirologiju, prevođenje vakcinacije, diploma, dobijanje vize…
Ako ste rešili da pošaljete dete na godinu dana razmene u srednju školu koja je na neki način povezana sa željenom ustanovom, generalna preporuka je da to bude na trećoj godini, da se ne bi propustila matura. Takođe, bitna stavka je i da li se ta godina razmene “računa” kao važeća u školi koju dete pohađa ili će morati da ponovo obnovi određeni razred.
Nepismena osoba 21. veka neće biti ona koja ne može da piše i čita, već ona koja ne može da uči, da se oduči i ponovo nauči. Oni koji mogu da se oduče i ponovo nauče postaće lideri sutrašnjice.
– Elvin Tofler
Dok i dalje vlada predrasuda da je opismenjavanje glavna stavka u pripremi deteta za školovanje, istina je da je potrebno mnogo više. Deca su po prirodi kreativna i radoznala i od najranijeg uzrasta je potrebno da se neguju te veštine. Roditelji mogu kroz igru i različite aktivnosti da podstaknu sveukupni razvoj deteta koji, pored kreativnosti i radoznalosti, obuhvata i razvoj kritičkog mišljenja, kao i emocionalnu inteligenciju koja će im pomoći da razviju fleksibilnost i adaptibilnost za što bolje snalaženje u životu. Više o tome pisali smo u tekstovima:
Mozgalice za decu
Emocionalna inteligencija kod dece
Takođe, upravo zbog savremenog ritma življenja i prezasićenosti informacijama i stumulusima, neophodno je negovati slobodnu igru jer se kroz istu najbolje razvija kreativnost, ali i koncentracija.
Više o tome pisali smo u tekstu: Koncentracija kod dece
Pošto smo svesni činjenice da se današnje obrazovanje zasniva na reproduktivnom učenju i da su učenici preopterećini obimnim gradivom koje nastavnici moraju brzo da prelaze te nemaju vremena za individualni rad, roditelji bi trebalo da pronađe načine kako da pomognu deci sa učenjem.
Jedan od tih načina jeste i mentalna aritmetika.
Programi naše škole Malac genijalac dizajnirani su upravo sa ciljem da pomognu deci da steknu veštine za 21. vek. Učenjem matematike uz pomoć drevne računaljke Abakus, Malci genijalci razvijaju veštine logičkog razmišljanja. Takođe, razvija se i koncentracija – tokom rada na Abakusu deca se fokusiraju na određeni zadatak; podstiču se vežbe pamćenja – deca naprežu moždane vijuge da bi se vizuelno zapamtio položaj kuglica i da bi se matematički broj konvertovao u abakus broj. Deca sa lakoćom savladavaju razne matematičke operacije i to u opuštajućem ambijentu koji neguje kreativnu atmosferu. Matematika prestaju da bude bauk, a deca postižu bolje rezultate u učenju i pozitivan stav prema zadacima koje imaju u školi, ali i izvan nje.
Mentalna aritmetika – za decu koja menjaju svet!
