Rana stimulacija kao ključ razvoja deteta
Za razvoj u periodu ranog detinjstva, od treće do šeste godine ili do nicanja prvih stalnih zuba, posebno je karakteristično uvećanje igrovne aktivnosti, ekspanzija razvoja simboličkih funkcija i imaginacije i intuitivnog mišljenja.
U tom periodu se razvija govor, formiraju predstave, dolazi do „interiorizacije“ radnje.
Dete postaje sve samostalnije u pogledu brige za sebe, obavljanju svakodnevnih aktivnosti i ima viši nivo tolerancije za „odvajanja“ od roditelja.
Naučnici koji se bave ranim razvojem mozga, utvrdili su da izostanak rane stimulacije u kritičnom periodu, ima negativne efekte na kasniji razvoj intelektualnih funkcija. Smatra se da se polovina neuralne osnove razvoja formira već do treće godine života, a dve trećine do sedme godine života. Dakle, najbitniji period za formiranje dečijeg učenja, sticanje osobina i raznovrsnih veština je od treće do sedme godine života.
Dete od 3-4 godine ponavlja četiri broja ili rečenice od šest reči; od 5 godina ponavlja niz od pet brojeva ili rečenicu od osam reči. U četvrtoj godini prepoznaje osobu i posle rastanka od godinu dana. Na uzrastu 4-5 godine počinje razvoj namernog zapamćivanja i sećanja. Ali dete najpre shvati cilj da nešto treba da zapamti pa tek postepeno otkriva operacije zapamćivanja. Dete u igrovnoj aktivnosti otkriva da ne može nečega da se seti što mu je tada potrebno; to utiče na formiranje operacija voljnog zapamćivanja. Prvi pokušaji su vezani za prosto ponavljanje onoga što želi da upamti. U 6. godini javlja se početna logička analiza i osmišljavanje onoga što treba da se upamti. Tada dolazi do povećanja obima pamćenja. Međutim, sve do sedme godine uspešnije je spontano nego voljno pamćenje. U 7. godini namerno pamćenje i sećanje imaju svoj cilj i razvijenije tehnike zapamćivanja; na tom uzrastu vodeću ulogu ima govor radi uspostavljanja smisaonih veza
Rezultati više novijih istraživanja pokazuju, da na uzrastu između druge i pete godine dolazi do značajnih promena u razvoju teorije uma. Dok su raniji autori smatrali da deca svoje razumevanje zadatka posreduju verbalno, u novijim istraživanjima autori koriste objekte i reči, koji su detetu bliskiji i zanimljiviji. Nalazi ukazuju da trogodišnja deca prave razliku između pravog i zamišljenog. Sama se mogu pretvarati („ko bajagi“) i takođe znaju, kada se drugi pretvaraju. U teoriji uma igra značajnu ulogu takođe detetova sposobnost razlikovanja između prividnog i stvarnog.
Za potpun psiho – fizički razvoj deteta, potrebno je voditi računa o više različitih aspekata : socijalnom, intelektualnom – kognitivnom, emocionalnom, telesnom/motoričkom.
U skladu sa navedenim zakonitostima optimalnog dečijeg razvoja, mi predavači u školi ’’Malac Genijalac’’ imamo za cilj da deci koncipiramo zadatke koje će im biti izazov. Trudimo se da im postavljamo zadatke koji će im biti teži od onoga što inače mogu samostalno da reše. Na taj način na najranijem uzrastu (od 3. – 6 godine) kroz programe numicon i mentalna aritmetika, pre samog polaska u školu ’’pospešujemo’’ detetov najraniji razvoj. Cilj programa je da dete dovedemo u stanje kognitivne neravnoteže koja će ga motivisati da reši određenu problemsku situaciju i dovede sebe u stanje kognitivne ravnoteže razvijajući na najranijem uzrastu emocionalan i motivacion odnos prema problemskim situacijama.