Iz ugla nauke

Istraživanja 

Postoji niz istraživanja o efektima upotrebe abakusa na moždani razvoj čoveka. U njima je nedvosmisleno dokazano da ova drevna računaljka predstavlja modernu mentalnu spravu, čija upotreba veoma efikasno potpomaže kognitivni razvoj. 

Evo jednog od mnogih istraživanja koje se bavilo uticajem abakusa na intelektualni razvoj dece.

Istraživanja su sporovedena na eminentnim Univerzitetima u Evropi i Africi (University of Manchester, University of Khartoum, University of Ulster) i obuhvatila su 3185 dece uzrasta od 7. do 11. godine i trajala su 8 meseci. Predmet istraživanja su bile dve grupe dece, prva koja su na početku istraživanja krenula sa programom Abakus Mentalne aritmetike i druga koja nisu započela taj program. Nakon početnog testiranja i testiranja nakon završetka programa Abakus Mentalne aritmetike, rezultati istraživanja su pokazali da je IQ (količnik inteligencije) kod dece koja su pohadjala program Abakus Mentalne aritmetike bio veći za 7.11 bodova u poređenju sa decom koja nisu učestvovala u programu. 

Izvor http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0191886908002171

Kako radi mozak?

Da bismo pravilno predstavili sve prednosti našeg programa, neophodno je prvo da razumemo kako mozak funkcioniše. Osnovni zadatak mozga je da prikuplja i obrađuje informacije, a potom da daje odgovore slanjem određenih uputstva našem telu. Mozak se sastoji od dve polovine – leve i desne hemisfere. Svaka hemisfera kontrolišu „ suprotnu “ stranu našeg tela, tako da je desna hemisfera zadužena za našu levu stranu i obrađuje ono što vidimo u levom oku ili osećamo levom rukom, dok leva hemisfera kontroliše desnu stranu i obrađuje vid desnog oka i osete desne ruke. Obe hemisfere su naizgled identične, ali su razlike prisutne u njihovim funkcijama. Teoriju o moždanim funkcijama otkrio je neuropsiholog Rodžer Speri (Roger Sperry) koji je za to otkriće dobio Nobelovu nagradu. Speri je dokazao da leva i desna hemisfera imaju posebne funkcije, ali i da se one međusobno dopunjuju. Danas sa sigurnošću možemo tvrditi da naš govor kontroliše leva polovina mozga, dok je za vizuelno i prostorno prepoznavanje zadužena desna polovina. Međutim obe hemisfere rade zajedno sarađujući pri najznačajnijim moždanim operacijama kao što je rasuđivanje.

Nauka 2

Leva i desna moždana hemisfera 

Leva hemisfera se naziva digitalni mozak. Ona kontroliše čitanje, pisanje, računanje, logičko razmišljanje… Prema tome ona je naš unutrašnji matematičar, koji proračunava, kalkuliše i analizira. Desna hemisfera se naziva analogni mozak i kontroliše trodimenzionalni osećaj, kreativnost i umetnička čula. Ova hemisfera predstavlja našeg unutrašnjeg umetnika, koji se stalno poigrava u čudesnoj zemlji mašte, punoj boja i slika, oblika, snova, imaginacije i intuicije. 

Evo primera koji slikovito prikazuje kako funkcionišu leva i desna hemisfera. Zamislimo čoveka koji nam daje uputstva kako da stignemo do neke lokacije. Kod osobe sa razvijenijom levom hemisferom, uputstvo bi glasilo: „Odavde, idite tri bloka pravo i uključite se severno na Vinsku ulicu, zatim idite njome tri ili četiri kilometra a potom skrenite istočno na Treći Bulevar.”  Osoba sa dominantnom desnom hemisferom bi zvučala otprilike ovako:“ Skrenite desno (pokazuje rukom desno), idite do one crkve (ponovo pokazuje) i nastavite pravo, kad prođete McDonalds na sledećem semaforu skrenite desno ka benzijskoj stanici Texaco ”.

Nauka 3

Desna hemisfera je neverbalna i intuitivna, ona radije koristi slike umesto reči. Iako se razmišljanje desne hemisfere smatra “ kreativnijim ”, ne postoji ispravno ili pogrešno razmišljanje, već samo dva različita načina razmišljanja. Jedno nije bolje od drugog, kao što dešnjak nije superioran nad levorukim. Obe hemisfere moraju raditi zajedno, kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje mozga. Međutim istraživanja su pokazala da je kod većine ljudi jedna od hemisfera dominantna. Najveći broj ljudi najčešće koristi levu hemisferu, dok su funkcije desne moždane hemisfere često nedovoljno razvijene. Tako odrastao čovek, često ne može na pravi način shvatiti dečiji svet, jer je poznato da je desna hemisfera kod dece mnogo aktivnija. Zato nam taj “ čarobni  dečiji svet mašte ”, često izgleda tuđ i nepristupačan…

Nauka 4

Lateralizacija i problem učenja             

Očigledno je da su problemi s učenjem uzrokovani funkcionisanjem naših hemisfera. Kao što smo videli svaka od njih je zadužena za određene mentalne funkcije. Stručni naziv kojim se opisuje ova podela naziva se lateralizacija. Usled ove podele nastaje problem u učenju, jer većina „ bitnih “ školskih predmeta angažuje rad leve hemisfere, dok kreativna desna hemisfera obično ne biva uključena u proces učenja. Zbog toga desna hemisfera, pošto je inače neprestano aktivna (ne možemo isključiti rad polovine našeg mozga), traži nekakav posao za sebe radeći ono što najbolje zna – počinje da mašta i zamišlja. Maštajući o drugim temama, koje nisu vezane za aktuelno učenje, dete gubi neophodnu pažnju, a time i koncentraciju, te dolazi do lošijeg pamćenja onog što se trenutno uči. Nažalost deca u učenju dominantno koriste svoju levu hemisferu, jer nisu naučena da angažuju i desnu. Takvo učenje bi se moglo opisati kao “ hodanje na jednoj nozi ”.  

Nauka 5

 Kako aktivirati obe moždane hemisfere ? 

Jedan od najznačajnijih trenutaka u razvoju mozga predstavlja period ranog detinjstva (od 3. do 12. godine.) To je životno doba u kojem dečiji mozak liči na dramatičnu pozornicu na kojoj se neprestano odigrava ogroman broj nadražaja. Na nivou nervnih impulsa ti nadražaji predstavljaju pravu  “ električnu oluju ” u kojoj se neprekidno sukobljavaju funkcije moždanih hemisfera. U ovom periodu naše hemisfere se bore za dominaciju, nakon čega će nažalost jedna izaći kao konačni pobednik i dominantna strana našeg mozga. Tako će jednom zanavek doći do podele mentalnih funkcija između leve i desne hemisfere mozga. Zato je od izuzetnog značaja da iskoristimo neponovljivu životnu šansu i naučimo našu decu da simultano korište obe moždane hemisfere. 

Da li postoji dovoljno dobar trening za mozak kojim se može postiči ovaj cilj? Naravno! Zahvaljujući navedenim principima funkcionisanja mozga, razvijen je poseban program kojim se aktivira desna hemisfera i iskorišćavaju njeni beskrajni potencijali. Zahvaljujući upotrebi Abakusa, nastala je mentalna aritmetika kao najefikasniji metod treninga mozga, koji dokazano donosi najbolje razvojne rezultate.

Nauka 6

Upis je u toku!

Posetite nas na najbližoj lokaciji i uverite se u kvalitet nastave,
koji Vam pruža jedina škola mentalne aritmetike u Evropi!

Online upis