Značaj emocioanlne inteligencije kod dece

Istraživanja pokazuju da ljudi koji u određenim situacijama na nadražaje reaguju suzdržano i pronicljivo, imaju daleko više šansi na životni uspeh. Jasno je da pamet i inteligencija nisu isto. Definišući pojam „pameti“ autori su stvorili koncept – emocionalna inteligencija.
Psiholog Dejvid Goleman definisao je Emocionalnu inteligenciju (EI ili EQ – emocionalni koeficijent) kao »sposobnost priznavanja naših sopstvenih, kao i tuđih osećanja u cilju da motivišemo sebe i upravljamo sopstvenim emocijama i odnosima sa okolinom«. Takođe, Goleman tvrdi da je emocionalna inteligencija mnogo značajniji faktor za uspeh u životu, nego što je to intelektualna inteligencija. Prema njegovim tvrdnjama, emocionalnu inteligenciju čini sklop nekognitivnih sposobnosti, kompetencija i veština koje su zaslužne za sposobnost izlaženja na kraj sa pritiscima i zahtevima koje nam nameće okolina.

Emocionalna inteligencija je delimično uslovljena naslednim faktorom, ali se u priličnoj meri može steći i procesom učenja, odnosno emocionalnim opismenjavanjem.

Emocionalna pismenost

Da bismo rekli da je neka osoba emocionalno pismena, ta osoba mora umeti da upravlja svojim emocijama i mora imati sposobnost razumevanja sopstvenih osećanja, kao i faktora koji su uzrokovali ta osećanja.
Emocionalnim “opismenjavanjem” možemo poboljšati svaki vid saradnje sa drugim osobama, odnosno, možemo naučiti kako da iskoristimo emocije tako da iste rade u našu korist.

Koje veštine se razvijaju?

Razvijaju se veštine izražavanja pozitivnih emocija u međuljudskim odnosima, veština redukcije samokritike u korist kritike koja je konstruktivnog karaktera, razvija se samopouzdanje, samosvest, komunikacijske veštine, jača se tolerancija na neprijatnosti i kreira se sistem vrednosti u čijem centru je samoodgovornost i otvorena komunikacija.

Koje sposobnosti sačinjavaju emocionalnu inteligenciju?

Emocionalnu inteligenciju sačinjavaju sledeće sposobnosti i veštine:

  • samospoznaja,
  • empatija,
  • samoregulisanje,
  • samomotivisanje i
  • socijalne sposobnosti.

 

Empatija

Empatija je sposobnost spoznavanja ne samo ličnih emocija, već i identifikovanje osećanja drugih ljudi. Ona nam pomaže da postanemo altruisti i saosećajni ljudi koji mogu da sarađuju sa drugima. Najnovija istraživanja tvrde da empatiju čini čitav sklop navika koje nam pomažu da ojačamo kvalitet života.

Samosvest

Samosvest podrazumeva samoposmatranje i prepoznavanje unutrašnjih stanja i predstavlja sposobnost uma da racionalno rezonuje emocije i iskustvo koje se u datom trenutku odvijaju. Osoba koja je samosvesna, u stanju je da prepozna svoja raspoloženja i misli koje su uzrokovane istim, dok jaki emocionalni naboji ne ometaju njeno rasuđivanje.
Samosvest je od enormne važnosti za emocionalnu inteligenciju, jer od stepena samosvesti zavisi i veština samokontrole, odnosno samoregulisanja.

Samokontrola

Samokontrola predstavlja sposobnost upravljanja sopstvenim emocijama. To znači da smo u stanju da se izborimo sa osećanjima poput turobnosti, razdražljivosti i ljutnje, a da pri tom ne zapadnemo u očajanje ispunjeno grižom savesti. Pri tome, važno je istaći da samokontrola kod emocionalno inteligentnih osoba ne znači da se osećanja potiskuju, već se razvija sposobnost nadvladavanja tih osećanja i njihovog pravilnog usmeravanja.

Motivacija – samomotivacija

Samomotivacija je sposobnost da sami sebe motivišemo, pri čemu nam za to nije potreban stalni podsticaj okoline. Nasuprot spoljašnjoj motivaciji, samomotivacija dolazi iznutra i predstavlja veštinu koja pomaže pojedincu da istraje i ciljevima koje je postavio sam sebi.

Samomotivacija se razvija tokom detinjstva tako što se radi na izgrađivanju radnih navika kod dece i vežbom odlaganja trenutnog zadovoljstva koje je u cilju dugoročne dobiti.

Socijalna inteligencija

Socijalne sposobnosti predstavljaju veštine da se upravlja svojim odnosima sa drugim ljudima, jednostavnom i lakom komunikacijom. Proces učenja ovih sposobnosti nazivamo socijalizacijom. Razvijanjem socijalnih sposobnosti kod dece podstiče se veština komunikacije, aktivnog slušanja i izražavanja.

Emocionalna inteligencija kod dece

Razvijanjem emocionalne inteligencije, deca uče kako da prepoznaju emociju, da rečima izražavaju svoja osećanja i da regulišu i preusmere akcije koje su uzrokovane negativnim emocijama.
Mnogobrojna istraživanja na temu emocionalne inteligencije kod dece su potvrdila: deca koja su učestvovala u programima koji, između ostalog, razvijaju i socijalno-emocionalne veštine, znatno ređe pokazuju znake agresivnosti i generalno su snalažljivija u okviru kolektiva. Kod ove dece je izražena adaptibilnost i ona sa mnogo manje teškoća podnose promene kao što su promena mesta boravka, polazak u školu,… i predodređenija su za uspeh u životu.

Značaj emocionalne inteligencije kod dece:

Obzirom da se edukativni sistem strogo bazira na isključivom razvoju intelektualnih veština i sposobnosti, od suštinske je važnosti da roditelji uvide značaj razvoja emocionalne inteligencije kod dece.
Dok je kod neke dece emocionalna inteligencija sama po sebi izraženija, sa decom koje imaju slabiji EQ takođe se može raditi. Bez obzira na stepen razvijenosti emocionalne inteligencije, sa svakim detetom treba raditi na izgrađivanju emocionalnih veština i negovanju istih tokom razvoja, a evo i zašto:

Naučno je dokazano da emotivna inteligencija pomaže deci da kroz ceo život izgrađuju stabilne veze, da izlaze na kraj sa problemima, da budu uspešnija i da generalno budu zadovoljnija u životu.

Emotivno inteligentna deca postaju zadovoljne odrasle osobe

Deca sa razvijenom emotivnom inteligencijom bolje upravljaju emocijama i samim tim se uspešnije nose sa teškoćama, a u kasnijem životu, upravo zbog ovih sposobnosti, donose bolje odluke i postavljaju ciljeve koji su im dostižni. Ovo je vrlo bitno jer ljudi koji uspevaju da se svakodnevno nose sa svim životnim aspektima, imaju više šansi da budu zadovoljni sa svojim životom.
Deca postaju tolerantnija na stres
Razvijanjem veština samosvesti i samokontrole, razvija se i tolerancija na stres kod dece, koja kasnije odrastaju u mentalno stabilnije osobe. Deca sa visokom emocionalnom inteligencijom predodređena su za uspeh, između ostalog, upravo zbog ove veštine.

Bolji međuljudski odnosi

Empatija pomaže emotivno inteligentnoj deci da grade bolje međuljudske odnose. Emotivno inteligentna deca koja su sposobna da probleme sagledaju sa različitih tački gledišta postaće odrasli koji su fleksibilni, ljubazni i dopadljivi. Ljudi dobro reaguju na empatične osobe i zato će ovakva deca imati veću šansu za izgradnju čvršćih odnosa kroz ceo život.

Bolja uspešnost u životu

Statistike su utvrdile visoku vezu između visoke emotivne inteligencije u ranom uzrastu i boljih dostignuća u životu. Razvijanjem pomenutih veština, razvijaju se potencijali kod dece koje će im kasnije omogučiti da dostignu bolje rezultate u razvoju karijere.

Uticaj mentalne aritmetike na razvoj emocionalne inteligenicje kod dece:

Mentalna aritmetika, Malac genijalac, utiče na sposobnost razvoja matematičkih sposobnosti deteta, a pored toga, izuzetan uticaj ima i na razvoj emocionalne inteligencije. Unapređuje se sposobnost slušanja kod deteta, kreativnost, memorija, koncentracija. Sam proces učenja realizuje se kroz pozitivnu atmosferu, a polaznici se podstiču da budu kreativni i da neguju pozitivne emocionalne odnose… Više o benefitima programa mentalne aritmetike možete pročitati na sledećem linku:

Šta je MENTALNA ARITMETIKA?


Nadamo se da ste nakon ovoga teksta uvideli značaj emocionalne inteligencije za celokupni razvoj deteta i da će vas motivisati da dalje istražujete ovu temu.
Za kraj, citiraćemo još jednom Danijela Golmana:

“Ako ne umete da koristite svoje emocionalne veštine, ukoliko niste samosvesni, ako ne znate kako da se izborite sa stresnim emocijama, ako nemate sposobnost empatije i nemate efektivne veze, bez obzira na to koliko ste pametni, nećete dogurati daleko.”

Mentalna aritmetika, Malac genijalac, ONLINE upis je u toku.