Koncentracija kod dece

Veština fokusiranja uma spada u jednu od najvažnijih sposobnosti koju neko može da ima. Ipak, većina dece školskog uzrasta pati od problema slabe koncentracije. Njihova pažnja je često rasuta i nisu u stanju da se na duži vremenski period fokusiraju na jednu temu što je problem koji u početnoj instanci dovodi do problema sa učenjem, a kasnije, usled nedostatka koncentracije, deca mogu postati potpuno demoralisana i demotivisana za bilo kakav uspeh.

Koncentracija

Koncentracija je sposobnost fokusiranja pažnje na jednu konkretnu stvar, dok je sve ostalo zanemareno i isključeno iz polja svesti i predstavlja sposobnost pojedinca da efikasno izvršava željene zadatke i da u moru informacija i stimulusa kojima smo preplavljeni u modernom dobu filtrira samo potrebne informacije i neutralizuje sve distrakcije.

Zašto je bitno razvijati koncentraciju kod dece?

Sposobnost fokusiranja pažnje je veština koja pomaže u svim životnim aspektima, počevši od školskog doba kada se deca susreću sa čitanjem u generalnim konceptom učenja, ali je bitan faktor i u kasnijoj dobi koji doprinosi bržem završavanju raznoraznih procesa, kao i održanju radoznalosti i motivacije koji spadaju u najbitnije faktore za svaki uspeh.
Deca koja imaju izraženu veštinu koncentracije:

  • bolje uče
  • generalno su smirenija
  • imaju bolju memoriju od druge dece
  • efikasnija su u svim aspektima
  • lakše se bore sa negativnim uticajima
  • imaju izraženiju sposobnost samokontrole

Koncentracija kod dece

Stručnjaci za dečiji razvoj tvrde, da u proseku, jedno dete bi trebalo da ostane koncentrisano na određeni zadatak u trajanju od – 2 do 5 minuta x broj godina. Dakle, mlađa deca bi trebalo da budu sposobna da ostanu fokusirana u trajanju od 4 do 20 minuta, ili više, u zavisnosti od zadatka. Ali ovo pravilo zavisi i od situacije. Raspon pažnje zavisi i od doba dana, trenutnog psihofizičkog stanja deteta, kao i raznih drugih faktora.

Kako poboljšati koncentraciju

Pitanje koje svaki roditelj postavi sebi kada vidi svoje dete koje nije u stanju da se fokusira na određeni problem ili zadatak jeste: „Zašto deca imaju slabu koncentraciju?“
Svaki savestan roditelj tom važnom pitanju, „kako poboljšati pažnju kod dece?“ pridaje značaj i spreman je da nađe način kako da poboljša pažnju kod svog deteta. Čak i deca kod koje nije uočena smanjena pažnja ili koncentracija vrlo rado rade vežbe koncentracije i pamćenja i neosporno je da to za njih ima jako puno značaja, kako za razvoj, tako i za intelektualni napredak.
Kada roditelji uoče problem kod svog deteta oni se uglavnom obrate stručnim licima, obrate se psiholozima, pedijatrima, defektolozima ili pedagozima.

Uloga školice „Malac genijalac“ u razvoju koncentracije kod dece

Međutim, u školi Malac genijalac rade ljudi koji su upravo ovih struka, učitelji, vaspitači, pedagozi, specijalni pedagozi, defektolozi i tako dalje. Zapravo oni će Vam reći da je metod koji se u ovoj školi koristi jedna od najboljih načina za povećanje koncentracije i pamćenja kod dece, da se metodom vizualizacije abakusa zapravo izvode vežbe pažnje, vežbe koncentracije, vežbe pamćenja.

Kako upotreba abakusa utiče na povećanje koncentracije kod dece?

Abakus je drevna računaljka kojom se izvode osnovne aritmetičke operacije, kada deca nauče da praktično koriste abakus ona se uče i da ga vizualizuju. To znači da sve to što inače rade na abakusu, rade i na svom zamišljenom abakusu, vizualizuju abakus, kuglice i simuliraju pokrete na njemu i u svojoj glavi, napamet, računaju.
Abakus i koncentracija su u tesnoj vezi jer je potreban izvestan napor moždanih vijuga da se zapamti položaj kuglica, da se broj koji se detektuje kao stimulus konvertuje u abakus broj, da se u glavi izvrši logična formula koja se u školi Malac genijalac savlada i da se nakon toga dobije rezulltat. Vežbom se postiže to da dete ostane fokusirano na određeni zadatak izvesno vreme, jer se brojevi smenjuju određenom brzinom, i time se postiže i vežba pamćenja. Povećanje koncentracije uz pomoć abakusa je očigledno i sasvim izvesno nakon uvežbavanja ovakvog načina računanja.
Iz ovoga proizilazi da kontinuiranim vežbanjem i usavršavanjem mentalnog računanja, odnosno računanja napamet metodom vizualizacije, deca zapravo izvode vrlo jedinstvene vežbe koncentracije i pamćenja.
Iskustva roditelja naših učenika su dokaz da se na ovaj način ne samo poboljšava pažnja, koncentracija i pamćenje, već i da se stvara pozitivan odnos prema učenju, obavljanju zadataka u školi i van nje, kod dece se razvijaju sposobnosti i osobine koje odlikuju samouverenu i decu sigurnu u sebe i u svoja postignuća.
Tako da ako se nekada zapitate kako vežbati koncentraciju, odgovor koji bismo vam mi dali jeste- mentalno računajte!

Uloga roditelja

Koliko pažnje će dete posvetiti određenoj aktivnosti zavisi i od toga kako se dete oseća, da li mu je ta aktivnost zabavna ili ne. Većina dece če odbiti da radi nešto što mu nije po volji. Kada po prvi put roditelji uvedu aktivnost koja je značajnija njima nego detetu, roditelji se stavljaju na test kreativnosti i fleksibilnosti. Ovde leži kamen spoticanja za mnoge roditelje koji su svesni da će njihova deca u školi morati da se nose sa mnogo komplikovanijim zadacima, kao što je pisanje i čitanje slova. Ako dete pokušate da “na silu” nešto naučite, najčešće će ono da to odbije i fokusiraće se na slaganje kocki, guranje automobila ili šta god da mu se nađe pri ruci u tom trenutku. Ova činjenica može da radi u korist roditelja. Igranje motiviše decu, a dugotrajna igra ukazuje na stepen razvijenosti koncentracije kod deteta, iako isto odbija da se fokusira na učenje novih, zadatih činjenica.

Vežbe za koncentraciju i pamćenje kod dece

Roditelji mogu i sami da pomognu deci sa razvojem koncentracije. Igre pamćenja, memorije, slagalice, jezičke i logičke igre razvijaju mentalne sposobnosti, a dugoročno imaju efekat i na poboljšanje koncentracije. Za razvoj koncentracije neophodno je da se moždane vijuge kod deteta konstantno izazivaju i da vežbe za mozak postanu deo svakodnevnice. Vežbe za mozak uticaće delotvorno na poboljšanje fokusa, pažnje i sposobnosti pamćenja. Više o tome pisali smo na blogu Vežbe za mozak.

Učenje slova kroz igru

Dakle, potrebno je samo malo kreativnosti da se nešto monotono pretvori u aktivnost koja će deca sa elanom da prihvate. Umesto da insistirate da veše dete napiše određeno slovo olovkom u svojoj radnoj svesci, ponudite mu kredu i pitajte ga da to napiše na nekoj tabli, betonu ili ga izazovite da napravi slovo od plastelina.
Radne sveske mogu deci biti odbojne, tako da napravite zajedno sa detetom beležnicu gde će za početak lepiti slike koje je dete prethodno iseklo iz časopisa ili slično. Izazovite ga da pronađe što više slika na slovo A, koristite kocke da kreirate slovo A i rezultati će doći. Dete će početi kreativno da razmišlja o slovima i sigurno će i samo početi da osmišlja nove načine za kreiranje dok će istovremeno kroz sečenje i modelovanje razvijati finu motoriku i druge veštine neophodne za bolje pisanje.

Da biste osvojili dečiju pažnju, morate mu posvetiti i svoju. Roditelji često zapadaju u rutunu, a rutina je glavna prepreka razvoju kreativnog mišljenja i koncentraciji. Ukoliko i sami niste spremni da budete prisutni i fokusirani, ne možete to isto očekivati i od deteta. Drugi važan faktor je samo fizičko prisustvo, potrebno je da budete neposredno uz dete kako bi ono moglo da se fokusira na ono što se govori.

 
Master učiteljica mentalne aritmetike
Zorica Žarkov