Pozitivan emocionalni odnos kod dece

U današnje vreme ponude za razvoj dečijih kapaciteta su vrlo raznovrsne kroz mnoštvo aktivnosti koje se nude, kako za edukaciju, tako i za razonodu. Danas smo u mogućnosti da dete pošaljemo da istrenira gotovo sve, neki sportić, uči jezik, ide u školicu matematike, slikanja, glume, recitovanja, razvija svoje motoričke sposobnosti na raznoraznim gimnastikama, fudbal, plivanjanje i mogli bismo nabrajati do sutra. I pored zaokupljnosti poslom i manjka vremena za decu, deci su ponuđeni mnogobrojni sadržaji koji služe tome da dete nauči i savlada i razvije sve svoje sposobnosti i roditelji iz najbolje namere su spremni da upišu dete tamo gde smatraju da će njegovom detetu biti dobro i gde će se razviti i nešto naučiti.

Ono što nedostaje i čemu se ne pridaje značaj u raznim treninzima i edukacijama je pozitivni emocionalni odnos. Šta to znači? To znači da ni najbolji trening ili najkreativniji čas ne služi najbolje svrsi ukoliko se kod dece ne stvori pozitivna emotitivna komponenta koja će ga privoleti da uči, motivisati da se razvija, stvoriti pozitivan odnos prema autoritetu, razviti pozitivna interakcija sa vršnjacima, postaviti osnova za dobre radne navike i rad kod kuće.

To nas navodi na pitanje šta su to pozitivni emocionalni odnosi i kako ih razlikovati od onih drugih, onih koji su nasuprot pozitivnom emocionalnom razvoju?

Psiholozi koji se bave razvojem ističu da je od ključnog značaja za razvoj pozitivnog emocionalnog statusa potrebno da dete od najranijeg uzrasta oseti da je okruženo ljubavlju i brigom svojih najbližih, a kako raste ta potreba za ljubavlju i brigom se širi na druge važne odrasle, vaspitače, predavače, trenere, učitelje, ali i na vršnjake.  Pošto ne možemo zameniti roditeljsku ljubav i brigu, niti to želimo ili na to imamo pravo, ono što mi kao predavači i učitelji možemo jeste da u učionici stvorimo takvu atmosferu da se svako dete oseća voljeno, paženo, da svako dete zna da se o njemu brine i na njega obraća pažnja.

Razvoj pozitivnog emocionalnog odnosa u školici Malac genijalac

Na koje našine razvijamo pozitivan emocionalni odnos u našoj školi?

  1. Prvenstveno ohrabrujemo  dete da iskazuje svoje emocije i usmeravamo ga na to da emocije iskazuje na socijalizovan način, ne sputavajući osećanja već ih učimo asertivnosti i moći koju ima komunikacija.
  2. Nikada ne zaboravljamo da se deca identifikuju sa nama, te se trudimo da u svakom trenutku dajemo pozitivan primer i našim ponašanjem u određenim situacijama, ne zanemarujući sopstvene potrebe, im pokazujemo kako se izboriti sa negativnim emocijama i situacijama.
  3. Svakom detetu, na svakom času posvećujemo vreme. Ono vreme kada je samo ONO važno, trudimo se da ga tada pohvalimo za trud i uspeh, da razgovaramo, da se sa njim našalimo, podržavamo njegovu samostalnost i stvaralaštvo
  4. Uključujemo svako dete u grupi u različite socijalne odnose, zajedno rešavamo probleme, gde stvaramo svest o drugoj deci i tudjim potrebama i željama, o odraslima, o različitim uglovima posmatranja, drugim rečima, puno razgovaramo, a vrlo često u isto vreme i računamo.

 

                                                                                    Zorica Žarkov

Specijalni pedagog, Master učitelj mentalne aritmetike

MALAC GENIJALAC – ZA DECU KOJA MENJAJU SVET!
www.malacgenijalac.com