Mozgalice za decu i njihov značaj za razvoj inteligencije

Svi znamo da je inteligencija značajan faktor koji utiče na uspeh u životu. Naravno, pored inteligencije potrebne su i određene karaktistike ličnosti, kao što su: upornost, organizovanost, ambicioznost, motivisanost… da bi bio uspešan u različitim segmentima života, ali inteligencija je nužan uslov. Zahvaljujući razvijenijim intelektualnim sposobnostima, osoba lakše i brže uči, usvaja nova znanja, uspešnije i brže rešava probleme…

Kao što je moguće različitim vežbama i aktivnostima podsticati: fizički, emocionalni i socijalni razvoj deteta, moguće je i unapređivati: intelektualne, kognitivne, sposobnosti i veštine. Od samog rođenja dete stalno uči i postepeno se razvija na svim poljima (pa tako i u intelektualnom pogledu) i svaki period nosi određene zakonitosti (šta je na kom uzrastu dete sposobno, a koja su ograničenja tog uzrasta). S obzirom da se kognitivne sposobnosti postepeno razvijaju, moguće je u izvesnoj meri uticati na taj razvoj. Različitim igricama i zadacima moguće je podsticati kod deteta da što bolje koristi potencijal koji ima. Dobar način da se dete podstiče jesu različite mozgalice.

Šta su mozgalice?

Mozgalice su sve one različite aktivnosti, vežbe, problemski zadaci i igrice kojima se stimuliše moždana aktivnost i uključuju različiti misaoni procesi u proces rešavanja tih zadataka. Čuveni psiholog Vilijam Džejms rekao je da – Dobro pamtiti znači razmišljati o onom što se uči. Što se više koriste složenije intelektualne operacije i što se informacije dublje obrađuju u mozgu, tokom  intelektualnog rada stvaraju se nove veze (sinapse) u mozgu i učenje je bolje – kvalitetnije i dugotrajnije.

Zašto su mozgalice značajne?

Mozgalice najčešće od deteta “traže” da problem sagleda iz drugačijeg ugla, da poveže elemente na nov način, uočava detalje, da koristi više svojih funkcija istovremeno, da na nekonvencionalan način reši neki problem… Rešavanjem različitih mozgalica dete:

– poboljšava koncentraciju;
– vežba pamćenje;
– razvija logičko i analitičko mišljenje;
– usavršava koordinaciju;
– razvija percepciju;
– podstiče kreativnost;
– razvija samopouzdanje i povećava nivo sigurnosti u sebe;
– uči se rešavanju problema…

Mozgalice se mogu rešavati zajedno sa: roditeljima, vršnjacima, u parovima i grupama, pa se usput razvijaju: verbalne sposobnosti, usavršavaju komunikacijske veštine, razvija timski i takmičarski duh.
Još jedna prednost mozgalica je to što su često zabavne i deca će radije da rešavaju mozgalice i igraju se igrica koje uključuju različite misaone procese, nego da, na žalost, čitaju knjige i rade domaći zadatak.

Najbolje vreme za mozgalice

Pravo vreme za mozgalice je uvek – dok roditelj sa detetom čekaju u redu ili čekaonici, šetaju gradom ili u prirodi, voze se kolima ili u bilo kojoj drugoj situaciji, kada provode vreme zajedno sa detetom. Iako postoje mnogobrojne igrice na telefonima i tabletima koje podstiču misaonu aktivnost i utiču na razvoj intelektualnih sposobnosti, preporučuje se da roditelj ipak odvoji vreme za svoje dete i da vežba zajedno sa njim neke od mozgalica. Prema nekim istraživanjima, kratkovidost kod dece raste jer se deca lošije fokusiraju udaljene predmete zbog toga što puno vremena provode za tabletima i telefonima. Mozgalice predstavljaju kvalitetno provedeno vreme, a njihovim zajedničkim rešavanjem razvija se odnos između dece i roditelja.

Takođe, neke mozgalice mogu koristiti i nastavnici u učionici tokom pauze, na početku časa, kao zagrevanje ili na kraju časa, ako ostane vremena. Zatim, na raznim proslavama i druženjima – pored toga što može biti zabavno samo rešavanje, učesnici će se malo intelekualno i “razmrdati”.

Vrste mozgalica za decu

Postoje mnogobrojne mozgalice koje razvijaju različite intelektualne veštine (logičko ili analitičko mišljenje, koncentraciju, pamćenje, uočavanje i izdvajanje bitnih elemenata), a rešavaju se ili samostalno ili grupno; imaju ili verbalni ili vizuelni sadržaj; razvijaju ili timski ili takmičarski duh i teško je napraviti jednu jedinstvenu podelu.

Jedna od podela mozgalica za decu može biti na:

  • verbalne – koje zahtevaju  jezičke sposobnosti i brzo razmišljanje;
  • papir/olovka – koje zahtevaju vizuelne sposobnosti i uočavanje detalja i odnosa;
  • fizičke mozgalice u kojima se koriste neki objekti ili se fizički aktivira telo;
  • matematičke mozgalice – razvija se analitičko i matematičko razmišljanje.

Verbalne mozgalice

Raznorazne aktivnosti i vežbe koje koriste verbalni sadržaj spadaju u ovu grupu mozgalica, i one aktiviraju mozak tako što: zahtevaju povezivanje elemenata, uočavanje sličnosti i razlika, traženje zajedničkih elemenata… Pored dobro poznatih, kao što su Slovo na slovo, zagonetki (npr. Šta je to – tvrdo kao stena, a topi se u toploj vodi?), evo još nekih:

traženje sinonima – što više sinonima naći za neku zadatu reč;
rima – na zadatu reč traži se druga reč koja se rimuje sa njom;
– za trideset sekundi da se nađe što više reči koje počinju na neko slovo;
unazad da se što brže nabroje meseci u godini, dani u nedelji, odbroje brojevi unazad;
slično a različito – jedan učesnik kaže tri slična objekata, a drugi igrač treba da uoči koji od njih se ne uklapa prema nekom kriterijumu (npr. banana, limun i jagoda);
zajednički imenitelj – jedan učesnik kaže dva pojma, a drugi učesnik treba da nađe karakteristiku koja ih spaja i reč koja bi mogla da bude između te dve (npr. časopis i rerna).
slon nikad ne zaboravlja – na početku se zada situacija (npr. “Kada idemo na plažu nosimo…”) i svi učesnici dodaju po neki element, ali tako što svako mora da ponovi sve prethodno rečene elemente;
bilo jednom… (pričanje priče) – iz časopisa se izdvoji fotografija i na osnovu elemenata sa slike izmišlja se priča;
zamišljeni putnik – rečenica putujem u … i nosim … svaki učesnik dopunjava jednu rečenicu rečima sa istim početnim slovom i tako azbučnim redom (npr.  Putujem u Ameriku i nosim akumulator. Sledeći učesnik: Putujem u Beograd i nosim bicikl…). Ova igra  podstiče brzo razmišljanje, odlučivanje, komunikaciju i samopouzdanje.
Igranje uloga (zadavanje uloga – kod lekara, u prevozu, u prodavnici) je odlična aktivnost, jer podstiče: kognitivni i socijalni razvoj, verbalne sposobnosti, razvija imaginaciju i razumevanje sveta.

Takođe, učenje novog jezika (starijim ljudima se čak preporučuje učenje stranog jezika da bi smanjili demenciju i očuvali pamćenje) za decu može biti dobar način razvijanja kognitivnih sposobnosti, pogotovo ako pored učenja jezika i slušaju muziku na tom jeziku, čitaju stripove, gledaju film bez prevoda…

Papir-olovka mozgalice za decu

Za mozgalice ovog tipa potreban je papir i olovka i malo razmišljanja. Pored igrica iks-oks i vešanja koje razvijaju logičko razmišljanje i Sudoku je fenomenalna igra za sve uzraste jer iziskuje razmišljanje tri-četiri koraka unapred i dobru koncentraciju.

Lavirint se može naći u mnogim knjigama i časopisima, a preporučuje se i da ga sami osmislite i nacrtate u parku ili na papiru. Ova jednostavna igra traženja izlaza značajna je jer pomaže u koordinaciji: oko-ruka i razvija sposobnosti za rešavanje problema i traženja novih puteva nakon greške.

Česte mozgalice su i komplikovani geometrijski crteži, gde treba da se pronađe koliko tačno ima trouglova, kvadrata ili pravougaonika. Vrlo popularne su i ilustrovane knjige u kojima na crtežima bogatim detaljima treba da se pronađu neki zadati elementi (plava buba, naočare, zeleni kit…). Pronalaženjem i prebrojavanjem zadatih oblika podstiče se detetova percepcija, pažnja i vizuelne sposobnosti.

Fizičke mozgalice

Takođe, psiholozi ističu i da su fizičke aktivnosti značajne za razvoj kognitivnih funkcija, jer se aktiviraju određeni delovi u mozgu i tako pospešuje njegov razvoj.

Igra: trči, skoči, preskoči, kod dece uzrasta od dve do pet godina razvija: percepciju, motorno planiranje, koordinaciju, krupnu motoriku i rešavanje problema, jer se od njih traži: da preskoče, da se provuku, zaobidju prepreke (jastuci, stolice, kutije, lopte…) koje su im postavljene u prostoriji. Slaganje kockica se preporučuje već na uzrastu od druge godine, jer razvija: finu motoriku, spacijalne sposobnosti, uočavanje različitih oblika, boja i veličina i kreativnost. Dobro poznata dečija igra, crvene rukavice, razvija kod dece koncentraciju i reflekse. Takođe, stvaranje novih neuronskih veza u mozgu može se postaći korišćenjem nedominantne ruke za različite svakodnevne aktivnosti (pranje zuba, češljanje, obrok…), pisanjem ili crtanjem (u bilaternom crtanju zadatak je da dete crta crteže istovremeno sa obe ruke).

Čuvena igra žmurke koja se igra širom sveta pomaže deci da, pored fizičkog razvoja, usavršavaju i svoje analitičke sposobnosti traženjem i otkrivanjem dobrog mesta za skrivanje. Od igara koje se mogu igrati napolju, izdvajamo i:

Potraga u prirodi – treba pronaći zadate elemente u okolini (žuti list, ljubičasti cvet, tri mala kamena, vodu, dve grančice dužine oko 4 cm, suvu vlat trave i jednu bubu…). Ovim aktivnostima dete razvija: svoje perceptivne sposobnosti, upornost i kapacitet za uočavanje detalja.
– Potraga za blagom – izuzetno zanimljiva igra u kojoj učesnici u nekom prostoru (poželjno je napolju, u prirodi) prate zadata uputstva (najčešće u vidu nekih zagonetki) i idu od tačke do tačke dok ne stignu do blaga (cilja). Ova igrica pored angažovanja moždanih funkcija zahteva i snalaženje u prostoru, trčanje, spretnost i razvija sposobnosti za rad u timu, jer se grupe međusobno takmiče.

Jedna lepa varijanta potrage je i potraga za uskršnjim čokoladnim jajima skrivenim po stanu koje će dete po uputstvima tražiti.

Društvene igre poput: monopola, šaha, tangrama, master mind-a i igre memorije razvijaju: koncetraciju, logičko i analitičko razmišljanje, usavršavaju pažnju, fokusiranje i pamćenje, a uče se i socijalne veštine i savladavanje poraza. Slaganje slagalica može biti lepo provedeno vreme za celu porodicu, a mogu se deca i sama igrati bez nadzora roditelja. Slagalice razvijaju: opažanje, prostorno snalaženje, koordinaciju oko ruka, rešavanje problema, kognitivne sposobnosti i finu motoriku.

Matematičke mozgalice

Primenom matematičkih mozgalica kod dece se podstiče veština rešavanja problema i razvoj logičkog razmišljanja, koji su od neizmernog značaja za pripremu deteta za 21. vek. Matematičko mozganje stimuliše kod dece razvoj strpljenja, a kada se problem reši, razvija se i samopoštovanje. Matematika nije bauk, a matematičke mozgalice služe da se deci na zabavan način približi ova disciplina koja se nalazi u osnovi svih zanimanja koje obeležavaju 21. vek, a to su: elektrotehnika, moderne tehnologije i programiranje.

Sa matematičkim mozgalicama može se početi već u uzrastu deteta od četiri godine. Uz igre kao što su: nastavi niz i tangram, deca će naučiti neke od osnovnih matematičkih pojmova. Mogu se koristiti objekti koje svako ima u kući, kao što su: makarone, kocke, raznobojne perlice… Raznobojnim elementima zadajte se niz koji bi dete trebalo da shvati, a zatim nastavi. Što je dete starije, možete zadavati teže nizove. Isprepletenost matematike i muzike je manje poznata, a evo kako možete da je primenite: deca koja poznaju brojeve mogu svirati na ksilofonu po zadatoj šemi u kojoj svaka nota ima svoj broj.

U okviru našeg programa mentalne aritmetike razvijamo različite kognitivne sposobnosti kod dece uz pomoć abakusa. Ova drevna računaljka pomaže deci da shvate pojam broja i da bolje prihvate matematiku. Mozganjem na abakusu, deca svedoče materijalizaciji brojeva i samim tim mogu bolje da ih shvate i da se istovremeno pripreme za komplikovanije matematičke zadatke.

Mozganjem na abakusu, kod dece se podstiču: veštine brzog računanja, memorije, analitičkog mišljenja i koncentracije koje su osnov za razvoj intelekta, kao i veština liderstva i emocionalne inteligencije.

Ako biste voleli da i vaše dete nauči kako da koristi abakus i da postane deo “Malca genijalca”, pogledajte naš program mentalne aritmetike.

Igrajte se i smišljajte sami mozgalice sa decom

Otkrijte igrice koje deca vole i zajedno sa njima zabavljajte se i razvijajte. Dobar primer aktiviranja moždanih vijuga jeste da sami smišljate nove i zanimljive mozgalice. Potrebno je da: razmišljajte o neobičnim, nesvakidašnjim vezama i situacijama, povežite poznate elemente na neki neobičan način, modifikujete već postojeće igre dodajući nove elemente i zadatke.

Mislite van kutije i mozgajte!