STA KAZE NAUKA 3

Postoji niz istraživanja o efektima upotrebe abakusa. U njima je nedvosmisleno dokazano da ova drevna računaljka predstavlja modernu mentalnu alatku. Pogledajmo kako abakus utiče na inetligenciju kod dece?

U istraživanjima sporovedenim na eminentnim Univerzitetima u Evropi i Africi (University of Manchester, University of Khartoum, University of Ulster) kojim je obuhvaceno 3185 dece uzrasta 7-11 godine, dokazano je da je IQ kod dece koja su bila deo programa Abakus Mentalne aritmetike bio veći za 7.11 bodova u poređenju sa decom koja nisu učestvovala u programu.

Izvor http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0191886908002171

Da bi pravilno predstavili sve prednosti našeg programa, neophodno je prvo da razumemo kako mozak funkcioniše. Osnovni zadatak mozga je da prikuplja i obrađuje informacije, a potom da daje odgovore slanjem određenih uputstva našem telu. Mozak se sastoji od dve polovine – leve i desne hemisfere. Svaka hemisfera kontrolišu „suprotnu“ stranu našeg tela, tako da je desna hemisfera zadužena za našu levu stranu i obrađuje ono što vidimo u našem levom oku, dok leva hemisfera kontroliše desnu stranu i obrađuje vid desnog oka. Obe hemisfere su naizgled slične, ali su razlike prisutne u njihovim funkcijama.

Teoriju o moždanim funkcijama otkrio je neurolog Rodžer Speri koji je za to otkriće dobio Nobelovu nagradu. Speri je posmatrao moždanu aktivnost pacijenta kod kog su hirurškim putem odstranjeni mostovi između desne i leve hemisfere. Posmatranjem je uočio da ako slike i reči stižu sa leve strane, pacijent ne može da ih objasni i preduzme konkretnu aktivnost jer nedostaju veze između dva funkcionalno ražličita dela mozga. Ovim je dokazano da leva i desna hemisfera imaju određene funkcije, ali takođe i da se one međusobno dopunjuju.

Dakle sa sigurnošću možemo tvrditi da naš govor kontroliše leva polovina mozga, dok je za vizuelno i prostorno prepoznavanje zadužena desna polovina. Međutim obe hemisfere rade zajedno sarađujući pri najznačajnijim moždanim operacijama kao što je rasuđivanje.

Kako-radi-mozak

mozak leva i desna hemisferaLeva moždana hemisfera se naziva digitalni mozak. Ona kontroliše čitanje, pisanje, računanje i logičko razmišljanje… Prema tome leva hemisfera je naš unutrašnji matematičar, koji proračunava, kalkuliše i analizira.

Desna moždana hemisfera se naziva analogni mozak i kontroliše trodimenzionalni osećaj, kreativnost i umetnička čula. Ova hemisfera predstavlja našeg unutrašnjeg umetnika, koji je spreman da se poigrava u čudesnoj zemlji mašte, punoj boja i slika, oblika, snova, imaginacije i intuicije.

Evo jednog primera koji slikovito prikazuje kako funkcionišu leva i desna hemisfera. Zamislimo čoveka koji nam daje uputstva kako da stignemo do neke lokacije. Ukoliko bi se radilo o osobi sa razvijenijom levom hemisferom, njegovo uputstvo bi glasilo : Odavde, idite tri bloka pravo i uključite se severno na Vinsku ulicu, zatim idite njome tri ili četiri kilometra a potom skrenite istočno na Treći Bulevar. “ Osoba sa dominantnom desnom hemisferom bi zvučala otprilike ovako: “ Skrenite desno (pokazuje rukom desno), idite do one crkve (ponovo pokazuje) i nastavite pravo, kad prođete McDonalds na sledećem semaforu skrenite desno ka benzijskoj stanici Lukoil. „

Desna hemisfera je neverbalna i intuitivna, ona radije koristi slike umesto reči. Iako se razmišljanje desne hemisfere smatra “ kreativnijim „, ne postoji ispravno ili pogrešno razmišljanje, već samo dva različita načina razmišljanja. Jedno nije bolje od drugog, kao što dešnjak nije “ superioran „ nad levorukim. Obe moždane hemisfere rade zajedno, kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje organizma. Međutim istraživanja su pokazala da je kod većine ljudi jedna hemisfera dominantna. Najveći broj ljudi najčešće koristi levu hemisferu, dok su funkcije desne moždane hemisfere često nedovoljno razvijene. Odrastao čovek ne može na pravi način shvatiti dečiji svet, jer je poznato da je desna hemisfera kod dece mnogo aktivnija. Zato nam taj čarobni “ zvezdani svet mašte ”, često izgleda tuđ i nepristupačan…

zabrinuto-deteOčigledno je da su problemi koji se javljaju s učenjem uzrokovani funkcionisanjem naših hemisfera. Kao što smo videli svaka od njih je zadužena za određene mentalne funkcije. Stručni naziv kojim se opisuje ova podela naziva se lateralizacija. Usled ove podele nastaje problem u učenju, jer većina „ bitnih “ školskih predmeta podrazumeva rad leve hemisfere, dok kreativna desna hemisfera ne biva aktivirana.

Zbog toga ona, pošto je neprestano aktivna, traži nekakav posao za sebe radeći jedino što joj preostaje – počinje da mašta. Maštajući dete gubi neophodnu pažnju, te nastupa gubitak koncentracije, čime dolazi do lošijeg pamćenja. Pošto deca u učenju dominantno koriste svoju levu hemisferu, to bi se slikovito moglo opisati kao “ hodanje na jednoj nozi ”, umesto da se koriste obe. Slikovito rečeno naš mozak je poput mišića kojeg treba stalno vežbati, jer će u protivnom oslabiti. Rešavanje asocijacija, rebusa i ukrštenih reči ili igranje šaha predstavlja pravi način da ostanemo u dobroj “ moždanoj formi “.

Poznato je da su mnoga otkrića i pronalasci ugledala svetlost dana, zahvaljujući korišćenju desne hemisfere. Nikola Tesla, Ajnštajn ili Mendeljejev, nisu bili samo veliki naučnici, već i veliki pronalazači i vizionari. Za njihova sjajna otkrića, pored eksperimenata zaslužna je i izražena moć imaginacije koju su posedovali i koja ih je kroz kreativna razmišljanja i zamišljanja vodila do mogućih rešenja. Pomenuti velikani imali su nesumljivu moć da koriste obe moždane hemisfere!

Jedan od najznačajnijih trenutaka u razvoju mozga predstavlja period od četvrte do dvanaeste godine. To je životno doba u kojem dečiji mozak liči na dramatičnu pozornicu na kojoj se neprestano odigrava ogroman broj nadražaja. Na nivou nervnih impulsa ti nadražaji predstavljaju pravu „ električnu oluju “ u kojoj se neprekidno sukobljavaju funkcije moždanih hemisfera. U ovom periodu naše hemisfere se bore za dominaciju, nakon čega će nažalost jedna izaći kao konačni pobednik i dominantna strana našeg mozga. Tako će jednom zanavek doći do podele mentalnih funkcija između leve i desne hemisfere mozga. Od izuzetnog značaja je da u navedenom starosnom uzrastu, deca ne propuste neponovljivu šansu da nauče simultano korišćenje obe moždane hemisfere.

sta-kaze-nauka-2

Da li postoji trening za mozak, sem igranja šaha ili rešavanja ukrštenica? Naravno! Zahvaljujući navedenim principima, razvijen je poseban metod kojim se desna hemisfera aktivira i iskorišćavaju njeni beskrajni potencijali. Program mentalne aritmetike je najefikasniji metod treninga mozga, koji donosi najbolje rezultate. Škola mentalne aritmetike “ Malac Genijalac ”, razvija kod dece mentalne sposobnosti, aktivirajući obe moždane hemisfere. Upotrebom obe strane mozga, dete postaje pravi mali genijalac ”, a jednom naučena tehnika angažovanja moždanih hemisfera ne može se izgubiti. Takođe sve stečene koristi ostaju za ceo život. Na taj način naši malci genijalci ” vremenom postaju uspešni i ostvareni ljudi.